Gradove smo vam podigli
Izložba o protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma
Kada je sredinom šezdesetih godina, govoreći o položaju radnika, tadašnji predsednik Saveza sindikata Jugoslavije izjavio da “ako radnicima nije dobro, neka štrajkuju!”, nije ni slutio da će uskoro to postati jugoslovenska realnost. Tokom osamdesetih štrajkovi su postali redovna pojava u gradovima širom zemlje. Od “Trepče” do “TAM-a”, od “Labina” do “Zmaja” – radnici i radnice su štrajkovali zahtevajući bolje radne i životne uslove, a protiv mera štednje i neoliberalnog restrukturiranja Jugoslavije, koje je podržavalo i guralo pre svega političko i ekonomsko rukovodstvo.
Izložba Gradove smo vam podigli govori upravo o tome. O kontradikcijama jugoslovenskog socijalizma koje su naročito bile izražene tokom osamdesetih godina prošlog veka i koje su vodile restauraciji kapitalističkog sistema. Međutim, pomenuti društveni procesi nisu se odvijali pravolinijski, ni bez otpora. Radilo se o kompleksnim klasnim logikama koje su se međusobno sudarale i sukobljavale, proizvodeći tako protivrečne političko-ekonomske pojave koje je nužno ponovo proučiti i sagledati.
Danas su sve države nastale nakon razbijanja Jugoslavije nacionalističko-kapitalističke, a neoliberalne “tranzicijske” agende koje sprovode lokalni režimi pogoduju isključivo logici kapitala. Višedecenijski učinak procesa društvene transformacije najočigledniji je i najmerljiviji u sferi rada – potpuno uništavanje radničkih struktura i institucija demokratskog upravljanja ekonomijom, mase nezaposlenih ili slabo plaćenih radnica i radnika koje strepe za sopstvenu egzistenciju na periferiji globalnog kapitalističkog sistema. Od Vardara do Triglava veza i dalje postoji, ali ona je transformisana u putanju trgovine promašenim investicijama i jeftinom radnom snagom. U ovakvoj društveno-političkoj konstelaciji interese radničke klase malo ko zastupa. Stoga je nužno održavati perspektivu radništva vidljivom, sagledati iskustva i greške iz prošlosti i otvarati prostor za stvaranje drugačijeg društva.
U okviru izložbe Gradove smo vam podigli vraćamo se na period socijalizma i njegovih protivrečnosti, a kroz niz istraživanja otvaramo pitanja koja su u kompleksnom međuodnosu: od ekonomije, politike, radničkog organizovanja do slobodnog vremena, medija, kulture i umetnosti.
Stvaranje samog koncepta izložbe, produkcija predstavljenih radova i istraživanja, kao i same propratne publikacije i krajnja izvedba celog projekta u najvećoj meri predstavljaju kolektivni rad grupe koja je oformljena tokom prve (istraživačke) faze projekta. Grupu čine umetnici i umetnice, istraživači i istraživačice koji su se u svom dosadašnjem radu već bavili temama koje pokreće projekat ili su pak želeli da započnu nova istraživanja i aktivnosti vezane za pomenute teme. Ovako formirana grupa je, zajedno sa kustosima i organizatorima projekta, učestvovala u nizu diskurzivnih programa (radionica, seminara, predavanja, programa na otvorenom i vođenja) koji su se dešavali u rasponu od godinu dana, u kojima su se dalje promišljale osnovne teme projekta, formirali zajednički stavovi i promišljale različite mogućnosti njihovog komuniciranja kroz prateću izložbu i publikaciju.
Kompleksnost jednog društvenog sistema se svakako ne može predstaviti na izložbi i/ili publikaciji, naročito kada se u obzir uzme i produkciona ograničenost projektnog okvira. Tako i rezultati ovog projekta predstavljaju samo deo mogućih tema i pristupa kojima se možemo poslužiti zarad razumevanja protivrečnosti jugoslovenskog socijalizma. Važno je i istaći, da iako pojedinačna istraživanja imaju svoje analitičko uporište u specifičnim “studijama slučaja” vezanim za različita polja društvenog delovanja, ipak, sva ona konvergiraju u određenim zajedničkim hipotezama koje uokviravaju ceo projekat, izložbu i prateću publikaciju. One odražavaju svu kompleksnost pristupa bavljenja problemom Jugoslavije, bez bojazni od potencijalno suprotstavljenih i konfliktnih pozicija, unutar širokog spektra savremenih istraživanja na levici. Drugim rečima, ova izložba i publikacija su poziv na diskusiju o socijalističkoj Jugoslaviji, uključujući i diskusiju unutar polja kulture koje je i dalje hegemoni prostor liberalne ideologije udružene sa nacionalističkim politikama.
Metodologija projekta je bazirana na našem višegodišnjem iskustvu u sličnim radnim formatima koji za cilj imaju uključivanje različitih aktera zainteresovanih za određenu oblast istraživanja i kolektivni rad. Verujemo da je uključivanje ljudi koji imaju različita iskustva, znanja, profesionalna opredeljenja i interesovanja od ključne važnosti za stvaranje mogućnosti kolektivnog promišljanja pitanja drugačijih (regionalnih) kulturnih, ekonomskih i političkih odnosa. Prateća publikacija ima za cilj da diskurzivno uokviri izložbu pod istim nazivom, da produbi i kritički analizira teme koje otvaramo tokom čitavog projekta, postavi (nove) teorijske okvire i ponudi nova čitanja komplesnih društveno-političkih zbivanja o kojima je reč. Ono što čitaocima treba da bude jasno jeste da ovom izložbom ne želimo i ne možemo da donesemo ni jedan uokvireni zaključak, već isključivo nedovršene hipoteze; polazišne pretpostavke za buduća istraživanja koja će ovoj temi socijalističke Jugoslavije pristupiti iz kritičke, materijalističke i klasne perspektive.
No, ovde se radi i o političkim namerama koje stoje iza našeg rada na ovom projektu. Iako jugoslovenski socijalizam i njegove emancipatorske domete ne možemo tek pukom copy/paste funkcijom preneti u današnje vreme, određene političke lekcije ipak možemo (na)učiti – bar jedna od njih se tiče nužnosti borbe kao organizovanog kolektivnog čina ka stvaranju nekog novog društva slobode, jednakosti i solidarnosti.
