Inex film – svetsko komunalno nasleđe
Ekspedicija Inex-film
samoorganizovana kolektivna akcija upotrebe društvene svojine / izložbe / debate (2011)
23. april 2011.
Napuštena zgrada “Inex-film”
Višnjička 76, Palilula, Beograd
Inex- film je bilo društveno kinematografsko preduzeće koje se bavilo fimskom produkcijom i distribucijom i koje je bilo deo nekadašnjeg gigant preduzeća pod krovnim nazivom „Inex“ a koja je bila jedna od najvećih spoljno-trgovinskih kompanije bivše SFRJ, sa velikom imovinom u zemlji i inostranstvu, čija je vrednost bila procenjena na više stotina miliona evra. Danas je zgrada „Inex-filma“ u Višnjičkoj ulici napuštena i devastirana, u njoj više nema nikakvih tragova o njenoj istoriji, već se jedino može posmatrati kroz paradigmu o brutalnoj kapitalističkoj tranziciji i privatizaciji kojoj smo svedoci u poslednjih dvadesetak godina. Sećate li se filmova Bube u glavi (1970), Užička republika (1974), Majstori, majstori (1980), Čovek sa četiri noge (1983) ili Oktoberfest (1987)? Ovo su samo neki od velikog broja naslova koji su obeležili epohu jugoslovenskog filma, a u čijoj je produkciji ili distribuciji učestvovao i „Inex-film“.
Zbog ovakve simboličke vrednosti koju je ovaj prostor imao u okviru kulturne produkcije u jugoslovenskom nasleđu kao i činjenice da je stvoren kao deo društvene svojine tadašnjeg socijalističkog društva, njegovo korišćenje smatramo legitimnim činom upotrebe zajedničke infrastrukture za potrebe savremene kolektivne proizvodnje i razmene znanja, kulturnih i aktivističkih sadržaja.
Program:
Svetsko komunalno nasleđe
Rena Readle i Vladan Jeremić
izložba
Svetsko komunalno nasleđe je kampanja koju su pokrenuli Rena Readle i Vladan Jeremić u cilju afirmisanja arhitekture modernizma i kvaliteta stanovanja kakav su pružali prostori iz tog perioda. Svetsko komunalno nasleđe podržava aktivno uključivanje samoorganizovanih zajednica u prepoznavanje i odbranu komunalnog nasleđa.
Na izložbi u zgradi “Inex-filma” će biti predstavljeno nekoliko prostora koja nose atribute Svetskog komunalnog nasleđa. Ovo su komunalni prostori u sledećim mikro-rejonima, naseljima i gradovima- satelitima: Botanika i Riščani u Kišnjevu (Moldavija), Hejgejt Estejt u Londonu (Ujedinjeno Kraljevstvo), Blok 70 i Block 63 u Novom Beogradu (Srbija), Gropiusštat u Berlinu i Langvaser u Nirnbergu (Nemačka).
Nakon izložbe razgovor o komunalnom nasleđu i širim pitanjima koja ova kampanja pokreće otvoriće: Rena Readle i Vladan Jeremić (umetnici i aktivisti iz Beograda) i Vida Knežević, Marko Miletić (Kontekst kolektiv).
Organizacija: Kontekst kolektiv, u okviru projekta Borba za autonomni prostor
II deo:
“Glutin”
Video rad: Vladimir Bjeličić, Fotografije: Jovana Ćetković
14. maj 2011
Projekcija i razgovor
Glutin je fabrika koštanog brašna koja se nalazi na periferiji Beograda, u Padinskoj skeli. Fabrika je privatizovana 2003, a od 2005. godine ne radi, zvanično je zatvorena po nalogu veterinarske inspekcije, usled bojazni da bi organski otpad iz fabrike mogao izazvati manju ekološku katastrofu. Radnicima nisu isplaćene plate, oni štrajkuju glađu, mehanizacija je korodirala. Ubrzo, krug fabrike je postao nekontrolisana deponija životinjskih leševa.
Ovaj video je nastao spontano, nakon saznanja o akutnom problemu. Nastao je, najpre, kao reakcija na raspadanje jednog društvenog sistema. Štrajkovi, nezadovoljstvo, korupcija, siromaštvo samo su neke od odlika tranzicije. Upravo u uslovima kapitalističke tranzicije u mehanizmu u kome socijalističke fabrike više ne funkcionišu, zbog malverzacija privatnika i državnih struktura, odvija se priča o Glutinu.
Napuštena, devastirana fabrika sa gomilama životinjskih leševa u svom krugu, je samo metaforična slika, poetična i groteskna, koja na najbolji mogući način prikazuje svu gorčinu realnosti. Zastrašujuće i fascinatne, te hrpe životinjskih ostataka su autentičan memento mori. One ocrtavaju prolaznost ljudskog, ujedno i radnog veka. Prizori deponije kostiju podsećaju na prizore koncetracionih logora; utisak jeze nameće pitanje da li je životinjski život manje vredan od radničkog. Postoji li razlika između trupla čoveka i trupla životinje?
Vladimir Bjeličić
Organizacija: Kontekst kolektiv, u okviru projekta Borba za autonomni prostor
