Jednom društvena svojina – uvek društvena svojina

razgovor sa Nebojšom Milikićem

Utorak, 13. septembar, 2011.
Sala mesne zajednice „Studentski Grad“, Narodnih heroja 30, Novi Beograd 

Kontekst u mesnoj zajednici – razgovor sa Nebojšom Milikićem

Proces ispisivanja šablonskih grafita „JEDNOM – UVEK! DRUŠTVENA SVOJINA“ podrazumeva obeležavanje nekadašnje društvene svojine u cilju omogućavanja svim budućim istraživačima i nadležnim službama da lakše lociraju materijalna dobra koja su privatizacijom oteta od društva. Proces obeležavanja će najverovatnije trajati više decenija jer je materijal vrlo obiman.

Promišljanje koncepta društvenog ili zajedničkog  ima svoje konkretne posledice u zemljama nekadašnjeg socijalizma – u najboljem slučaju – nevericu, u uobičajenom – cenzuru, u krajnje negativnom – pritiske i pretnje usmerene na razdvajanje pitanja zajedništva, saradnje, solidarnosti od pitanja svojine i svojinskih odnosa.

Započeti proces obeležavanja društvene svojine je ishod bavljenja njegovog realizatora pitanjima zajednice i zajedničkog u stambenim zgradama, prigradskim naseljima, državnim institucijama i radnim organizacijama, gde se ovo potisnuto svojinsko pitanje javlja kao najmanji zajednički sadržilac njihovih partikularnih problematika.

Publici će biti predstavljena dokumentacija o do sada označenim prostorima i objektima, i analizirani neki primeri latentnog prisustva ovog pitanja u projektima kao što je serija radio emisija „Naša Zgrada“ ili „Flux ispod nas – Kaluđerica“. Dati primeri će poslužiti kao povod za razgovor o širim društvenim i političkim implikacijama prenošenja svojine nastale zajedničkim radom iz društvenog u privatno vlasništvo.

Nebojša Milikić (Beograd, 1964) se od sredine devedesetih bavi umetničkom produkcijom, nezavisnim istraživačkim radom, pisanjem o umetnosti i društvenim aktivizmom. Od 2001. godine radi kao urednik ili koordinator programa u Kulturnom Centru Rex. Inicijator i/ili koordinator projekata KEF, Flux, Kvasac, kao i serije Govornih programa i Programa za demokratizaciju i decentralizaciju kulture Kulturnog centra Rex. Član je Radne grupe Ministarstva kulture za održanje kulturne raznolikosti i interkulturni dijalog.

Ovim programom otvaramo Kontekst u mesnoj zajednici

Kontekst u mesnoj zajednici  predstavlja nastavak naše borbe za autonomni prostor koji smo započeli nakon prestanka rada u prostoru Centra za kulturu „Stari Grad“ u oktobru 2010. godine. Ta borba predstavlja samo-organizovani pritisak na mrežu eksploatacije savremene umetnosti i kulture, kao i stvaranje drugačijih produkcijskih odnosa u kojima bi umetnost bila repolitizovano mesto društvenih dijaloga ili konflikata kao pokretača ili posledica savremenih političkih procesa. Dosadašnja istraživanja i komunikacije sa različitim upravljačkim strukturama u oblasti lokalnih kulturnih politika, za ishod su imali potpisivanje ugovora sa Opštinom Novi Beograd, koji nam otvara mogućnost za dalji rad u prostoru MZ „Studentski grad“ na Novom Beogradu. Period rada u mesnoj zajednici iskoristićemo za stvaranje platforme autonomnog obrazovanja kao mogućnosti ko-proizvodnje novog znanja i za takvo znanje vezanog političkog delovanja.

Mesna zajednica je najniža instanca državne organizacija. Njihovo osnivanje u SFRJ je započeto sredinom 1960-ih godina dok 1974. godine ulaze u Ustav kao osnovni oblik samoupravnog organizovanja građana na lokalnom nivou. Mesne zajednice tada postaju centri za organizovanje građana radi ostvarivanja potreba kao što su izgradnja infrastrukture, dečjih vrtića i škola, sportskih igrališta, organizovanje kulturnih i edukativnih programa. Ove aktivnosti su bile rezultat udruženih građana koji su samodoprinosom i ličnim radom unapređivali uslove života u svojim mesnim zajednicama. Pored očiglednih uspeha ova mesta lokalne samouprave vremenom postaju uzurpirane od lokalnih partija a tako i sve udaljenije od stanovnika i njihovih inicijativa. I pored toga, makar deklarativno, u važećim zakonima postoje mogućnosti za  organizovanje ljudi i njihovo učešće u donošenju odluka kroz instancu mesne zajednice. Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave- građanska inicijativa, zbor građana i referendum su u praksi savremenog političkog sistema retko ostvarivi i na njihovom jačanju treba raditi.