Čemu Kritička mašina?

Uspostavljanje kapitalističkog sistema je na celom prostoru nekadašnje Jugoslavije dovelo do nestanka, odnosno, privatizovanja infrastrukture koju su radnički pokreti stvarali tokom čitavog XX veka. Time je i levo orijentisana kritička misao u Srbiji izgubila bazu koja bi omogućila njen razvoj, distribuciju i delovanje. U međuvremenu, liberalni i desni narativi u potpunosti hegemonizuju ključna mesta produkcije i distribucije društvene kritike (politička sfera, univerziteti, udruženja, aktivističke grupe, sindikati, mediji). Kompleksni i protivrečni period društvene transformacije, tzv. tranzicije, iz jednog političkog sistema u drugi, u kome dominiraju (neo)liberalni koncepti modernizacije – liberalizacija, deregulacija i privatizacija, gotovo se isključivo svode na retoriku bezalternativnosti i neupitnosti, a kroz koje se zapravo uspostavljaju specifični neokolonijalni režimi po principu strukturalnog prilagođavanja. U javnom diskursu su se kao ključne reči iskristalisali zahtevi za uspostavljanjem liberalne demokratije, građanskog društva, poštovanje ljudskih prava, uvođenje tržišne ekonomije, zaštita privatne svojine, itd.

Kada je reč o (radikalno) levim teorijskim i političkim konceptima i praksama, oni su tokom devedesetih godina XX veka u Srbiji dodatno bili opterećeni i stigmatizovani, i gotovo nevidljivi, političkim i ekonomskim učincima (jedine) partije „naslednice“ komunističke partije u Jugoslaviji (SKJ) – Socijalističke partije Srbije (SPS), a kasnije i Jugoslovenske udružene levice (JUL). Međutim, u poslednjih nekoliko godina primetan je porast zainteresovanosti za levo orijentisanu teoriju i praksu, kroz lokalnu i regionalnu razmenu znanja između političko-aktivističkih i teorijsko-kritičko-analitičkih inicijativa. Ovo se naročito može tvrditi za zemlje u regionu gde su se pojavile nove inicijative, u izdavaštvu, štampanim i web medijima, nova uredništva u već postojećim medijima, kao i grupe autora koji uspevaju da pridobiju veću pažnju i u široj javnosti iznesu alternativnu artikulaciju društvenih fenomena. Danas možemo da kažemo da određena kritičko-analitička produkcija postoji i cirkuliše i u Srbiji. Međutim, ključno pitanje je kako otvoriti prostor da ovakve kritičke analize zauzmu širi prostor javnog delovanja.

Cilj projekta Kritička mašina je upravo da doprinese obezbeđivanju uslova za kontinuiranu reprodukciju i širenje novog jezika kritike koji bi se bavio analizom društvenih fenomena dostupnoj široj javnosti, na analitički postavljen način, istraživački utemeljen i sa kritičkom oštrinom. Istovremeno, ovi sadržaji moraju biti otvoreni za podsticanje diskusije, promišljanja i učešće u artikulisanju alternativne stvarnosti. Potreba za ovakvim jezikom (koji bi varirao od forme klasičnog novinarskog teksta do nekih više akademskih formi) je još očiglednija kada se ima u vidu činjenica da mesta na kojima bi se mladi ljudi obrazovali za ovakav vid (pisanog) promišljanja skoro da ne postoje. Ipak, ovaj zadatak je donekle olakšan činjenicom da je poslednjih godina sve više projekata koji svojim, najčešće debatnim, programima uspevaju da senzibilišu deo javnosti, pre svega prekarijat i studente. Međutim, potreba za novim analizama koje bi se konstantno suprotstavljale logici zdravog razuma i društvenog konsenzusa je, čini se, neophodna.

Kako radi Kritička mašina?

Kritička mašina se realizuje kroz seriju seminara koja se sastoji od radionica, javnih predavanja i tekstualne produkcije.

Metodologija Kritičke mašine

Projekat obuhvata ukupno tri seminara, koja će pojedinačno trajati (oko) šest nedelja. Svaki seminar će imati svog mentora/ku, relevantnog za predloženu oblast. Dve dvodnevne radionice, jedna na početku a druga na kraju seminara, tokom kojih će mentor/ka intenzivno raditi sa učesnicima biće sastavni deo svakog seminara. Tokom prve radionice mentor/ka polaznike upoznaje sa temom, čita i diskutuje relevantne tekstove zajedno sa njima, pomaže polazniku u odabiru teme kojom se polaznik bavi i o kojoj piše. Druga radionica je posvećena intenzivnom radu na finaliziranju tekstova svakog pojedinačnog učesnika/ce, gde se poseban akcenat stavlja na metodologiju pisanja kritičko-analitičkog modela teksta.

Učesnici/ce će biti u mogućnosti da direktno komuniciraju sa mentorom/kom ukoliko je potrebno. Ideja je da svaki polaznik proizvede jedan kritičko-analitički tekst (koji bi varirao od forme klasičnog novinarskog teksta do nekih više akademskih formi) u okviru svakog seminara koji će biti u mogućnosti da se objavi na web platformi koja će biti posebno otvorena za potrebe projekta. Dodatno, za svaki tekst koji bude objavljen, autoru/ki će biti isplaćen simboličan honorar. Tokom trajanja projekta akcenat će biti na kolektivnom radu – zajedničkom istraživanju tema, čitanju tekstova, diskutovanju, prevođenju, gledanju različitih medijskih sadržaja vezanih za temu itd. – za šta su obezbeđeni tehnički i prostorni uslovi.

Projekat je podržan od strane Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe