Gde budućnost niče: slučaj Homolje

Gde budućnost niče: slučaj Homolje
istraživačka šetnja i umetnička radionica
Subota, 2. maj 2026

U okviru drugog segmenta projekta „Gde budućnost niče“ u subotu, 2. maja, boravimo u Homolju kroz dva povezana programa: istraživačku šetnju i umetničku radionicu. Polazeći od pejzaža kao mesta susreta prirodnih i društvenih procesa, istražujemo kako se ranjeni ekosistemi i društvena tkiva oblikuju unutar režima ekstraktivizma, ali i kako se kroz zajedničko kretanje, mapiranje i umetnički rad mogu otvoriti prostori brige, pamćenja i regeneracije. Kroz neposredno iskustvo terena i kolektivno stvaranje, ove aktivnosti pozivaju na pažljivo razumevanje datih predela kao i nužnosti borbe za njihove boje, mirise, zvukove, tišinu. 

Gde budućnost niče: tragovima živih pejzaža Homolja, istraživačka šetnja kroz ekstraktivizam i otpor 

od 11:00 do 13:00

Šetnja od Dumitru potoka do salaša

Istraživačka šetnja „Gde budućnost niče: tragovima živih pejzaža Homolja“ vodi učesnice i učesnike kroz Homolje, prirodom bogatu oblast u Srbiji, koja je aktuelno na udaru planova za otvaranje rudnika zlata. 

Homolje čuva 85% biološke raznolikosti naše zemlje i jedan je od najvećih podzemnih rezervoara pitke vode, koji pripada slivu Mlave. Homolje se diči svojim medonosnim poljima, senovitim šumama i razigranim potocima koji su utočište ugroženih vrsta poput risa. Ovaj predeo je smešten između tri zakonom zaštićena područja prirode. Tačno u tom području, sve do granica parkova, dozvoljena su rudarska istraživanja koja uglavnom sprovodi Dundee Precious Metals. Ova kompanija je, prema saznanju aktivista, izbušila bar 2200 istražnih bušotina u ovom kraju. Prvobitni planovi kompanije su bili monstruozni – podrazumevali su da se zlato, koga u rudi ima najviše gram po toni, iz rude vadi luženjem, odnosno drobljenjem rude na površini zemlje i njenim posipanjem cijanidom. Nakon burne reakcije javnosti od ove metode (koja je u EU i brojnim zemljama sveta zabranjena) se odustalo, i plan je promenjen u podzemni rudnik. Iako skriven od pogleda, takav rudnik ne bi doneo manje uništenje. Ono što je donedavno čuvalo prirodu ovog kraja – njegova slaba naseljenost i nepristupačnost – sada se okreće protiv njega. Istraživanja se vrše u nenaseljenim šumama, gde je malo lokalnog stanovništva koje bi se pobunilo. 

Gotovo jedini stalno prisutni na terenu su Rendžeri istočne Srbije, koji su pod stalnim pritiskom represivnog aparata i izloženi pretnjama smrću. Oni će nas povesti u istraživačku šetnju od Dumitru potoka do svog kampa, pričajući nam o predelu, njegovim lepotama i pritiscima kojima je izložen. 

Šetnja funkcioniše kao oblik javnog učenja i kritičkog promišljanja pejzaža oko nas. Kroz razgovor, mapiranje i čitanje prostora, ona otvara pitanja o eksploataciji resursa, ekološkim posledicama razvoja rudarstva, transformacijama predela i mestu Homolja u savremenim geopolitičkim i ekonomskim procesima. Istovremeno, ova šetnja predstavlja praksu kolektivnog pamćenja: ona poziva učesnike i učesnice da zastanu, posmatraju i preispitaju dominantne narative o „razvoju“, industriji i budućnosti prirode oko nas.

★★★

Gde budućnost niče: O krhkim pejzažima Homolja, umetnička radionica o ranjenoj prirodi i potrebama solidarne brige

od 13:00 do 15:00

lokacija: kamp Rendžera istočne Srbije

Pejzaž i društvo su međupovezana jako ranjena i povređena tela sa simptomima traume,

upala i hroničnih stanja unutar biopolitičkih režima eksploatacije. Proces radionice se razvija kao dijagnostičko-terapijski okvir: mapiranje rana, razumevanje stanja i traženje načina za isceljenje. Kroz zajednički rad na nežnim gazama, krhkim i prozirnim podlogama za intervenciju tekstom, crtežom ili drugim gestom, nastaje serija vizuelnih i tekstualnih slika kao zbornik ugroženih reči – vrednosti ka kojima težimo i na koje se opet iznova vraćamo. Gaze, prethodno oslikane tonovima prirode i tela, postaju mesto susreta ranjenog ekosistema i društvenog tkiva. 

U šta smo zagledani dok koračamo ranjenim predelima naše zemlje? Kakvu budućnost promišljamo dok prisustvujemo izmeni pejzaža?

Radionica je osmišljena kao zajednički prostor razgovora i stvaranja na temu onoga što nas se suštinski dotiče, prvenstveno u vezi sa ugroženošću i zaštitom prirode, ali i šire. Na gazama učesnici i učesnice ispisuju regenerativne vrednosti, kao oblik terapije društvene solidarnosti i odgovornosti. Ovaj čin označava pomak ka politici brige i saosećanja, gde umetnost funkcioniše kao praksa lečenja i obnove života, a ne njegove eksploatacije. Kolektivno „previjanje“ bolnog mesta postaje proces kontinuirane nege, lečenja i jačanja kapaciteta za održivost i obnovu prirode i društva. Gaze, kao podloge koje su prikupile sve simptome, uzroke i terapiju, arhiviraju se kao zbirka regenerativnih principa za buduće prakse.

Umetničku radionicu osmislile i vode vizuelne umetnice: Vesna Vesić i Mira Odić.

U svojoj umetničkoj praksi Vesna Vesić sjedinjuje iskustva performansa, konceptualne umetnosti, umetnosti videa-iz-prvog lica i intimističkog esej-videa i taktilna manuelna znanja. Ispreda priče u mekoj organskoj vuni, njene site-specific instalacije, performativne akcije i kolaborativni procesi su intervencije – reakcije na zatečeno stanje u arhitektonsko-arheološko-istorijskom kontekstu. Ukrštajući autobiografske i društvene priče, promišlja stare i nove umetničke jezike, održavajući angažovan stav spram civilizacije i istorijske svesti, zajedništva i emocionalno-afektivnih veza na kojima zajednice počivaju. 

Mira Odić je vizuelna umetnica, doktor umetnosti, samostalno izlaže od 2000. godine, živi i radi u Beogradu. Pored umetnosti bavi se kreativnom edukacijom kroz programe i projekte koje osmišlјava samostalno ili u saradnji sa kolegama. Trajno je okupirana istraživanjem okruženja, prirode, stvaralačkog procesa i čovekovog bivstvovanja u ovom svetu. Svoju stvaralačku prirodu, uvek vođenu radoznalošću, ostvaruje kroz multimedijalni i transdisciplinarni umetnički pristup. Osnovna i krajnja zamisao ipak uvek ostaje ono sa čime smo u deficitu – lјubav i radost,  uprkos svakodnevnici, koja je takva kakva jeste i koju možemo menjati samo ako menjamo sebe.   

★★★

Istraživački segment „Gde budućnost niče: slučaj Homolje“ deo je dugoročnog kustosko-umetničkog i istraživačkog projekta Kontekst kolektiva pod nazivom „Gde budućnost niče: kolektivne prakse otpora, solidarnosti i izgradnje budućnosti“(2025 – u toku)koji sebavi ekstraktivizmom kao režimom – ekonomskim, političkim i ideološkim – koji oblikuje i uništava prirodu, živi svet i društvene odnose. Projekat okuplja umetničke kolektive, umetnice i umetnike, istraživačice i istraživače, kao i različite lokalne zajednice oko zajedničkih borbi protiv eksploatacije prirodnih dobara, pretvaranja pejzaža u resurse, urušavanja radnih prava do iznemoglosti, i sve dubljih prostorno-društvenih nepravdi. Kroz istraživanja, radionice, radne susrete i javne programe, angažovana umetnička praksa susreće se sa lokalnim znanjem i borbom. Ovi susreti služe kao prostor razmene, učenja i zajedničkog promišljanja – ali i kao doprinos povezivanju borbi koje su često izolovane i prepuštene same sebi.

Projekat je podržan od strane Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe.